Губитак је дубоко потресао све нас , његове пријатеље, професоре и целу школску заједницу.
Изгубили смо насмејаног, примерног, пожртвованог, вредног и веома мирног али успешног ученика Сретена Ђурђевића. Његова посвећеност струци, друштву била је очигледна у свему што је радио.
Од дана када смо чули за страшну несрећу, за нас као да је стало време и све је постало неважно. Веровали смо да ће његова младост и доброта победити. Нисмо желели ни да помислимо да може доћи дан који ће свима нама донети толико туге и бола, толико неверице и суза.
У среду смо сви били срећни први дан после осам дана агоније јер смо чули да је опоравак кренуо на боље.
Али, четвртак 26. март нас је следио а у исто време нико не жели да поверује да је истина то што чујемо, пао је снег услед пролећа.
Данас, док се опраштамо од њега осећамо дубоку тугу, али и захвалност за сваки тренутак који смо провели са Сретеном, дететом великог срца које је знало да воли и цени праве истинске животне вредности-породицу, пријатеље, професоре и другаре.
Он ће заувек остати део нас и биће део наших прича, наших сећања и успомена.
Његова љубав, доброта, неисквареност, благи осмех, тих али чујан корак ће живети кроз нас.
Сретене, неко је одлучио да останеш заувек наш ђак трећак добар тих и повучен.
Ти си отишао у неке друге боље сфере и просторе!
Вечна ти слава и хвала за све!
Колектив Техничке школе у Лозници
